Rasvetljavanje srednjovekovnog mraka
Mozaik apside katolikona Osios Luke u Grčkoj, Pranje nogu, 11. v.
Moralizatorsko-didaktička funkcija umetnosti
Već je naznačeno, na primeru Eve, koliko je veliku ulogu igrao narativ u vizuelnoj kulturi srednjeg veka, kao i figura koja mu je idejno i vizuelno podređena. Hosios Luka, manastir smešten u Fokidi, u Grčkoj, pripada kulturnom području vizantijskog “komonvelta”, te se gore pomenuta ideja drugačije manifestuje, u vizuelnom smislu. Na Istoku se baštinila helenistička tradicija, te figure nisu tako stilizovane kao na Zapadu, ali su i one daleko od realnog prikaza. Izdužene, sa dugim bradama i naglašenim očima, korespondiraju sa zlatnom pozadinom, stvarajući osećaj spiritualnosti i nagoveštaj nematerijalnog, “onostranog”.
Ovakvim likovnim predstavljanjem, u saglasju sa biblijskom istorijskom tematikom, čak i potpuno neuk pripadnik društva mogao je da razume i veruje u hrišćanske ideale koji su bivali plasirani poput ljubavi, smernosti, nade.
Konkretno, na ovom primeru se propagira skromnost i poniznost koju treba da ima svaki vernik, budući da Hrist, otelovljeni Bog, pere noge Apostolima, te se tim činom unižava, ali i podiže u njihovim očima.