Rasvetljavanje srednjovekovnog mraka
Detalj mozaika kupole crkve Sv.Đorđa u Solunu, 5. vek
Uloga simbolike
Mozaik koji je predstavljen čini deo prstena sastavljenog od više scena u vidu zasebnih segmenata i nalazi se u samom tamburu kupole.
Segmentne scene su idejno istovetne, ono što se menja jesu likovi svetitelja i uobličavanje prostora u njihovoj pozadini.
Iza svetitelja u molitvenom stavu nalaze se niše sa oltarima i zavesama koje simbolizuju nebeske stanove namenjene pravednicima, u okviru Nebeskog Jerusalima, idealnog grada u kome stanuje Bog. Čitava zona tambura izvedena je na zlatnoj pozadini, što se, još jasnije, dovodi u vezu sa rajskim naseljem. U korist ovoj simbolici idu i predstavljene rajske ptice poput paunova, ponegde okružene biljem, koje se napajaju vodom iz kantarosa.
Kako su svetitelji signirani, kao i mesec u kome se slave, čitav prsten mozaika smeštenog u tamburu smatra se da predstavlja monumentalan Menolog.
Ovaj primer pokazuje da srednjovekovna umetnost nije puko predstavljanje biblijskih narativa, već govori da svaka od njih ima posebno simboličko značenje.