Rasvetljavanje srednjovekovnog mraka

Pojam viteza ratnika

 

Vitezovi su bili srednjovekovni ratnici plemićkog roda, koji su se borili često jašući na konju. Viteška obuka počinjala je u najranijoj mladosti i vitezovi su uvežbavali veštine ratovanja i jahanje, učili su o lepom ponašanju i manirima.Takođe su brinuli o svom konju, oklopu i oružju. Ako bi uspešno prošao svoju obuku, mladić je s 21 godinom, na velikoj svečanosti koja je organizovana njemu u čast, proglašen vitezom. Na svečanosti je dobijao oruže i posebne oznake viteštva - pojas, zlatne mamuze i grb s geslom. Na prikazanoj minijaturi, možemo uočiti tri dominatna staleža u srednjem veku, podeljena na one koji rade (kmetovi), one koji se mole (sveštenstvo i monaštvo) i na one koji se bore, što je naravno uključivalo i vitezove. Viteštvo je bilo pre svega stanje duha, a dužnosti vitezova bile su prvenstveno moralne prirode. Na dan svog oviteženja, vitez bi se obavezao da će poštovati viteški kod. Bio je obavezan da prisustvuje liturgiji, uvek spreman da žrtvuje svoj život, štiti udovice i siročad, morao je da pokazuje stalnu poniznost, štiti dobra svojih podanika i uvek spreman da pomogne potlačenima. Jedna od najvažnijih dužnosti viteza bila je odanost svom gospodaru i Crkvi. Pojam viteza kao ratnika je podrazumevao pre svega prosvetljenog ratnika koji spaja svoje fizičke i duhovne vrline kako bi odbranio svoje ideale, što znači da iza svoje borbe uvek ima plemeniti cilj.